ка̏мен
камен
Лема
камен
Извор
том 2, стр. 638, редослед 12
- 1.
(обично одр.) који је начињен од камена.
— Нешто се скотрља на камен под.
На ливади ... бијелио се камени нишан на свјежем Мезару.
- 2.
кршевит, стеновит, каменит.
— Долетео глас преко брда, преко камених главица и стењака.
Сред града у камену Сењу на гласу је ... храм.
- 3.
фиг. непомичан, непокретан, који је као без живота, мртав.
— Био сам ... нем и камен.
Уђе у собу, а ја онако камена останем ... до вањских врата.
- 4.а.
фиг. чврст, тврд (о сну).
— Ноћ ко̂ ријека свечана се ваља над каменим сном Париза.
- 4.б.
нем.
— Тако гледаше млад, замукнут каменим муком.
- 4.в.
крут, строг.
— Модерни писци нађоше нијансе, облике и боје стила ... сасвим непознате каменој лапидарности Салустија и Тацита.
- 4.г.
мучан, тегобан.
— Суза није имала, па зато ју је камени чемер двоструко убијао.
- 5.
фиг. безосећајан, неосетљив, хладан, бездушан.
— Није ни Видосава камена срца.
- 6.
слаб, јадан, кукаван.
dialectal— Камена ти госпоштина, бабо, при Јанковој у Сибињу граду!
Аколи си пао на мене ... камена ти узданица!
Фразе
~ доба преисторијско доба кад је човек правио алат и оруђе од камена.
Изворни текст (OCR)
ка̏мен, -а, -о (обично одр.) 1. који је начињен од камена. — Нешто се скотрља на камен под. Киш. На ливади ... бијелио се камени нишан на свјежем Мезару. Сим. 2. кршевит, стеновит, каменит. — Долетео глас преко брда, преко камених главица и стењака. Ђур. Сред града у камену Сењу на гласу је ... храм. Крањч. С. 3. фиг. непомичан, непокретан, који је као без живота, мртав. — Био сам ... нем и камен. Шапч. Уђе у собу, а ја онако камена останем ... до вањских врата. Буд. 4. фиг. а. чврст, тврд (о сну). — Ноћ ко̂ ријека свечана се ваља над каменим сном Париза. Јур. б. нем. — Тако гледаше млад, замукнут каменим муком. Ил. в. крут, строг. — Модерни писци нађоше нијансе, облике и боје стила ... сасвим непознате каменој лапидарности Салустија и Тацита. Матош. Г. мучан, тегобан. — Суза није имала, па зато ју је камени чемер двоструко убијао. Моск. 5. фиг. безосећајан, неосетљив, хладан, бездушан. — Није ни Видосава камена срца. Пол. 1944. 6. покр. слаб, јадан, кукаван. — Камена ти госпоштина, бабо, при Јанковој у Сибињу граду! НП Вук. Аколи си пао на мене ... камена ти узданица! Љуб.