Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̀мӣн

мтом 2, стр. 642

ка̀мӣн

камин QA: high

Лема

камин

Етимологија

Greek

Извор

том 2, стр. 642, редослед 3

  1. 1.а.

    врста отворене пећи која греје просторију пламеном, а непосредно је повезана с димњаком.

    с — средњи родпокр. — покрајински
    — У дну собе био је камин од мрамора.
    Нен. Љ.
    Из ужарена камина падао је одсјев жара.
    Видр.
    в. комин (1а).
  2. 2.

    пукотина у планинској стени. З-Г.

Изворни текст (OCR)
ка̀мӣн, -и́на м грч. 1. а. врста отворене пећи која греје просторију пламеном, а непосредно је повезана с димњаком. — У дну собе био је камин од мрамора. Нен. Љ. Из ужарена камина падао је одсјев жара. Видр. б. покр. в. комин (1а). 2. пукотина у планинској стени. З-Г.