Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̀миш

мтом 2, стр. 642

ка̀миш

камиш

Лема

камиш

Извор

том 2, стр. 642, редослед 8

  1. 1.

    (ген. мн. ка̏мӣша̄) тур. 1 цев кроз коју се увлачи дим из луле.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Сврне лулу, па њега камишем преко леђа.
    Ђорђ.
    И загризе још јаче у камиш, кроз који је одбијао брзе димове.
    Донч.
  2. 2.

    мала количина чега.

    — Камиш вина испио, па не зна што ради. Кшш.

Фразе

љубе се кроз ~ мрзе се.
Изворни текст (OCR)
ка̀миш м (ген. мн. ка̏мӣша̄) тур. 1. цев кроз коју се увлачи дим из луле. — Сврне лулу, па њега камишем преко леђа. Ђорђ. И загризе још јаче у камиш, кроз који је одбијао брзе димове. Донч. 2. мала количина чега. — Камиш вина испио, па не зна што ради. Кшш.