Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

канта́та

жтом 2, стр. 648

канта́та

кантата

Лема

кантата

Етимологија

Italian

Извор

том 2, стр. 648, редослед 9

  1. —

    већа вокално-инструментална композиција у којој се наизменце ређају солисти и зборови.

    music
    муз. — музика
    — Писао је и кантате за хор, соло и оркестар. Коњов. ка̀нтати^, -а̄м несврш. лат. покр. 1. певати.
    — Чује Влаха гдје канта старе пјесме.
    Војн.
    2. досађивати приговарањем.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
канта́та ж тал. муз. већа вокално-инструментална композиција у којој се наизменце ређају солисти и зборови. — Писао је и кантате за хор, соло и оркестар. Коњов. ка̀нтати^, -а̄м несврш. лат. покр. 1. певати. — Чује Влаха гдје канта старе пјесме. Војн. 2. досађивати приговарањем. Рј. А.