ка̀нџија
канџија
Лема
канџија
Етимологија
Turkish
Извор
том 2, стр. 649, редослед 19
- —
дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне жсивотиње, бич.
— По воловским леђима почеше пљуштати прутови и канџије. Моск. Шуља се вјетар лагано, крадом и онда ... са хиљаду тешких окованих канџија ошине по развалинама.
Изворни текст (OCR)
ка̀нџија ж тур. дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне жсивотиње, бич. — По воловским леђима почеше пљуштати прутови и канџије. Моск. Шуља се вјетар лагано, крадом и онда ... са хиљаду тешких окованих канџија ошине по развалинама. Куш.