као
као QA: medium
Лема
као
Извор
том 2, стр. 650, редослед 2
- 1.i.
и прил. везн. начинско-поредбени везник
- 1.а.
исказује сличност или једнакост двају појмова, у одређеној особини или уопште.
— Стао је говорити ... на катедри, прав као свећа.
- 1.б.
изриче начин како се што врши, дешава.
— Ту уснух као заклан.
- 1.в.
при понављању исте речи у поређењу истиче нешто што је обично, природно, само собом разумљиво.
— Е, што ће се Јека радовати кад јој кажем ... Мајка као мајка.
Рака као Рака, витлао рукама зубун и певушио. Рад.
- 1.г.
при поређењу мере или количине чега: колико.
— Било је те јесени шљивовице као воде.
Њима је толико као до лањског снијега.
- 1.д.
у вези са везником »што« веже начинско-поредбене реченице.
— Ја сам такођер једном ... одлучио да ћу се, као што се каже, сам изображавати. Јонке.
- 1.ђ.
у вези с везником »да« изриче поређење које се само замишља, претпоставља.
— Као да је јуче било! Или као да је било ко зна кад!
Мајор као да је у воду пропао.
- 1.е.
у вези с речцом »год« истиче сличност или једнакост.
— Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица, па као год да му се нешто слутило, напе се од смеха.
Бој је пресrао. Па као год што смо без команде јурили непријатеља, тако смо лепо у реду стали.
- 2.
како, као што.
dialectal— Но хајдемо ми, а она нека кука на пепељаку као је навикла.
Овако, као ја приповиједам ... приповиједају се у мојој постојбини ове приче.
- 3.
(уз комп.) него, од.
dialectal— Сада нема бољега јунака ... ни бољега коња V јунака као мога дора од мејдана.
Ништа му није било милије као слушати све оне милоте.
- 4.
са везником »и«, при додавању чега у говору, или допуњавању набрајања: такође(р), исто тако и.
— У тој ... изби осјећаху се мириси од шширитуса, агниса, пелина ... као и од тамјана.
- 5.
с везником »да« (у служби узвика) одриче или оповргава оно што је непосредно пре тога речено.
— Као да се политички радник може занимати каквим занатом! ... Бесмислица!
Они су се уплашили да неће имати ко да настави овај занат. Као да је то занат.
П. (ка̏о) прил.
- 1.
испред речи и израза у којима је поређење избледело: у положају, у својству (кога, чега).
— Хтио си бљеснути на позорници као главна улога, као полубог, а не као статист.
Соба је слVжила пуковнику и као салон и као трпезарија.
Енгелс је француски материјализам ХVIII стољећа назвао филозофском револуцијом која је послужила као увод у политички преврат. Ант.
- 2.а.
истиче приближност, непотпуност, несигурност: по свој прилици, чини се, вероватно.
— Фехим га оштро погледа, мало се смрче и као замисли.
Био јој је као неки девер.
- 2.б.
у тражењу објашњења ублажава директно питање.
— Па зар, вере ти, ти то све верујеш? ... А као зашто не?
Iа шта би онда ми као ...
— приупита неко.
- 2.в.
кад се истиче сумња у истинитост онога што се приотштава, саопштава, са значењем: тобоже, бајаги, бајаге (често у вези: као тобоже, као бајаги).
— la једној од тих тераса сједимо нас двојица и као путујемо негдје послом.
Зато је као бајаге пошао у лов.
Изворни текст (OCR)
као везн. и прил. I. везн. 1. начинско-поредбени везник а. исказује сличност или једнакост двају појмова, у одређеној особини или уопште. — Стао је говорити ... на катедри, прав као свећа. Макс. б. изриче начин како се што врши, дешава. — Ту уснух као заклан. Матош. в. при понављању исте речи у поређењу истиче нешто што је обично, природно, само собом разумљиво. — Е, што ће се Јека радовати кад јој кажем ... Мајка као мајка. БВ 1909. Рака као Рака, витлао рукама зубун и певушио. Рад. Д. г. при поређењу мере или количине чега: колико. — Било је те јесени шљивовице као воде. Кол. Њима је толико као до лањског снијега. Мих. д. у вези са везником »што« веже начинско-поредбене реченице. — Ја сам такођер једном ... одлучио да ћу се, као што се каже, сам изображавати. Јонке. ђ. у вези с везником »да« изриче поређење које се само замишља, претпоставља. — Као да је јуче било! Или као да је било ко зна кад! Минд. Мајор као да је у воду пропао. Јонке. е. у вези с речцом »год« истиче сличност или једнакост. — Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица, па као год да му се нешто слутило, напе се од смеха. Глиш. Бој је пресrао. Па као год што смо без команде јурили непријатеља, тако смо лепо у реду стали. Јакш. Ђ. 2. покр. како, као што. — Но хајдемо ми, а она нека кука на пепељаку као је навикла. Љуб. Овако, као ја приповиједам ... приповиједају се у мојој постојбини ове приче. Вел. 3. покр. (уз комп.) него, од. — Сада нема бољега јунака ... ни бољега коња V јунака као мога дора од мејдана. НП Вук. Ништа му није било милије као слушати све оне милоте. Креш. 4. са везником »и«, при додавању чега у говору, или допуњавању набрајања: такође(р), исто тако и. — У тој ... изби осјећаху се мириси од шширитуса, агниса, пелина ... као и од тамјана. Мат. 5. с везником »да« (у служби узвика) одриче или оповргава оно што је непосредно пре тога речено. — Као да се политички радник може занимати каквим занатом! ... Бесмислица! Скерл. Они су се уплашили да неће имати ко да настави овај занат. Као да је то занат. Петр. Р. П. (ка̏о) прил. 1. испред речи и израза у којима је поређење избледело: у положају, у својству (кога, чега). — Хтио си бљеснути на позорници као главна улога, као полубог, а не као статист. П 1939. Соба је слVжила пуковнику и као салон и као трпезарија. Грол. Енгелс је француски материјализам ХVIII стољећа назвао филозофском револуцијом која је послужила као увод у политички преврат. Ант. 1. 2. а. истиче приближност, непотпуност, несигурност: по свој прилици, чини се, вероватно. — Фехим га оштро погледа, мало се смрче и као замисли. О-А. Био јој је као неки девер. Срем. б. у тражењу објашњења ублажава директно питање. — Па зар, вере ти, ти то све верујеш? ... А као зашто не? Шапч. Iа шта би онда ми као ... — приупита неко. Ћоп. в. кад се истиче сумња у истинитост онога што се приотштава, саопштава, са значењем: тобоже, бајаги, бајаге (често у вези: као тобоже, као бајаги). — la једној од тих тераса сједимо нас двојица и као путујемо негдје послом. Чол. Зато је као бајаге пошао у лов. Кол.