Одредница

ка̏пати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 652

ка̏пати

капати QA: medium

Лема

капати

Извор

том 2, стр. 652, редослед 13

  1. 1.а.

    и -а̄м несврш. а. падати, цурити кап по кап.

    несврш. — несвршени глагол
    — Почиње капати киша.
    Сек.
    Кроз прсте капале су капи топле и густе.
    Гор.
    Дукати су му се пробијали кроз прсте и капали нечујно у траву.
    Црњ.
    И стихови су тихо капали у срце.
    Кркл.
  2. 1.б.

    прел. изливати у капљама, кап по кап.

    прел. — прелазни глагол
    — Капао је из стакленке лијек у чашицу.
    Крањч. Стј
    Старински сат је мирно и одмјерено капао своје куцаје у плави мрак.
    Лит. 1957
  3. 2.

    пуштати, пропуштати воду (кроз пукотине и сл.).

    сл. — слично
    — Капље нам кров на неколико мјеста.
    Ћор.
    Напољу капљу труле стрехе.
    Ћоп.
  4. 3.а.

    фиr. падати мало-помало, пристизати полагано и стално.

    — И зетов новац у кућу капље.
    Каш.
    Новац поче капати са свих страна.
    Куш.
  5. 3.б.

    полагано пролазити, нестајати.

    — Капљу звијезде с небеског аметиста.
    Крл.
  6. 3.в.

    лагано наилазити, тећи, ређати се.

    — Тихе уре капљу као вода низ блиједе зидове.
    Ђон.
    Лијено и снено капљу предвечерја.
    Пец.
  7. 3.г.

    постепено настајати, ширити се, јављати се.

    — Једва се јутро одлепило од влажних брегова, и дан, мрк испод своје мокре кабанице, капао по лединама.
    Рад. Д.
  8. 4.а.

    фиг. (на чему, над чим) радити без прекида, мучити се (физички и морално).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Више воли да по ... механама »просипа памет« него да капа над земљом и имањем.
    Андр. И.
  9. 4.б.

    чамити, пропадати.

    — С тебе данас капљем у тамници.
    НП Вук
    Једнако је пио ... поред ње капао или у њу ... пиљио.
    Маш.
  10. 4.в.

    напрезати, замарати (очи); чилети, слабити због упорног гледања (о очима).

    — Али су свима очи капале пред излозима.
    Божић
    И1зр. капље му млеко Из уста нар. сувише је млад и неискусан.
Изворни текст (OCR)
ка̏пати, -пље̄м и -а̄м несврш. 1. а. падати, цурити кап по кап. — Почиње капати киша. Сек. Кроз прсте капале су капи топле и густе. Гор. фиг. Дукати су му се  пробијали кроз прсте и капали нечујно у траву. Црњ. И стихови су тихо капали у срце. Кркл. б. прел. изливати у капљама, кап по кап. — Капао је из стакленке лијек у чашицу. Крањч. Стј. фиг. Старински сат је мирно и одмјерено капао своје куцаје у плави мрак. Лит. 1957. 2. пуштати, пропуштати воду (кроз пукотине и сл.). — Капље нам кров на неколико мјеста. Ћор. Напољу капљу труле стрехе. Ћоп. 3. фиr. а. падати мало-помало, пристизати полагано и стално. — И зетов новац у кућу капље. Каш. Новац поче капати са свих страна. Куш. б. полагано пролазити, нестајати. — Капљу звијезде с небеског аметиста. Крл. в. лагано наилазити, тећи, ређати се. — Тихе уре капљу као вода низ блиједе зидове. Ђон. Лијено и снено капљу предвечерја. Пец. г. постепено настајати, ширити се, јављати се. — Једва се јутро одлепило од влажних брегова, и дан, мрк испод своје мокре кабанице, капао по лединама. Рад. Д. 4. фиг. а. (на чему, над чим) радити без прекида, мучити се (физички и морално). — Више воли да по ... механама »просипа памет« него да капа над земљом и имањем. Андр. И. б. чамити, пропадати. — С тебе данас капљем у тамници. НП Вук. Једнако је пио ... поред ње капао или у њу ... пиљио. Маш. в. напрезати, замарати (очи); чилети, слабити због упорног гледања (о очима). — Али су свима очи капале пред излозима. Божић. И1зр. капље му млеко Из уста нар. сувише је млад и неискусан.