ка̏пати
капати QA: medium
Лема
капати
Извор
том 2, стр. 652, редослед 13
- 1.а.
и -а̄м несврш. а. падати, цурити кап по кап.
— Почиње капати киша.
Кроз прсте капале су капи топле и густе.
Дукати су му се пробијали кроз прсте и капали нечујно у траву.
И стихови су тихо капали у срце.
- 1.б.
прел. изливати у капљама, кап по кап.
— Капао је из стакленке лијек у чашицу.
Старински сат је мирно и одмјерено капао своје куцаје у плави мрак.
- 2.
пуштати, пропуштати воду (кроз пукотине и сл.).
— Капље нам кров на неколико мјеста.
Напољу капљу труле стрехе.
- 3.а.
фиr. падати мало-помало, пристизати полагано и стално.
— И зетов новац у кућу капље.
Новац поче капати са свих страна.
- 3.б.
полагано пролазити, нестајати.
— Капљу звијезде с небеског аметиста.
- 3.в.
лагано наилазити, тећи, ређати се.
— Тихе уре капљу као вода низ блиједе зидове.
Лијено и снено капљу предвечерја.
- 3.г.
постепено настајати, ширити се, јављати се.
— Једва се јутро одлепило од влажних брегова, и дан, мрк испод своје мокре кабанице, капао по лединама.
- 4.а.
фиг. (на чему, над чим) радити без прекида, мучити се (физички и морално).
— Више воли да по ... механама »просипа памет« него да капа над земљом и имањем.
- 4.б.
чамити, пропадати.
— С тебе данас капљем у тамници.
Једнако је пио ... поред ње капао или у њу ... пиљио.
- 4.в.
напрезати, замарати (очи); чилети, слабити због упорног гледања (о очима).
— Али су свима очи капале пред излозима.
И1зр. капље му млеко Из уста нар. сувише је млад и неискусан.
Изворни текст (OCR)
ка̏пати, -пље̄м и -а̄м несврш. 1. а. падати, цурити кап по кап. — Почиње капати киша. Сек. Кроз прсте капале су капи топле и густе. Гор. фиг. Дукати су му се пробијали кроз прсте и капали нечујно у траву. Црњ. И стихови су тихо капали у срце. Кркл. б. прел. изливати у капљама, кап по кап. — Капао је из стакленке лијек у чашицу. Крањч. Стј. фиг. Старински сат је мирно и одмјерено капао своје куцаје у плави мрак. Лит. 1957. 2. пуштати, пропуштати воду (кроз пукотине и сл.). — Капље нам кров на неколико мјеста. Ћор. Напољу капљу труле стрехе. Ћоп. 3. фиr. а. падати мало-помало, пристизати полагано и стално. — И зетов новац у кућу капље. Каш. Новац поче капати са свих страна. Куш. б. полагано пролазити, нестајати. — Капљу звијезде с небеског аметиста. Крл. в. лагано наилазити, тећи, ређати се. — Тихе уре капљу као вода низ блиједе зидове. Ђон. Лијено и снено капљу предвечерја. Пец. г. постепено настајати, ширити се, јављати се. — Једва се јутро одлепило од влажних брегова, и дан, мрк испод своје мокре кабанице, капао по лединама. Рад. Д. 4. фиг. а. (на чему, над чим) радити без прекида, мучити се (физички и морално). — Више воли да по ... механама »просипа памет« него да капа над земљом и имањем. Андр. И. б. чамити, пропадати. — С тебе данас капљем у тамници. НП Вук. Једнако је пио ... поред ње капао или у њу ... пиљио. Маш. в. напрезати, замарати (очи); чилети, слабити због упорног гледања (о очима). — Али су свима очи капале пред излозима. Божић. И1зр. капље му млеко Из уста нар. сувише је млад и неискусан.