Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̑п

мтом 2, стр. 651

ка̑п

кап

Лема

кап

Извор

том 2, стр. 651, редослед 1

  1. —

    жлеб или цев кроз коју капа вода с крова.

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи род
    — А врагољаста дјечица стављаху своје жуте главице јујучући под кап. Шен. Пењу се људи на кућна сљемена и грналом руше с крова снијег који Се бучно ухрпава под каповима.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
ка̑п2 м покр. жлеб или цев кроз коју капа вода с крова. — А врагољаста дјечица стављаху своје жуте главице јујучући под кап. Шен. Пењу се људи на кућна сљемена и грналом руше с крова снијег који Се бучно ухрпава под каповима. Гор.