кара̀ва̄н

караван

Стална адреса

Лема

караван

Извор

том 2, стр. 660, редослед 8

1.
и карава̀на ж тур 1. поворка обично робом натоварених дева, камила, коња, кола, људи и сл. (првенствено у пустињским и степским крајевима).
ж — женски родсл. — слично
— Иде караван мирно, полако, само точкови шкрипе и осовине.
Чипл.
О пасји саборе, ти лајеш, а караване иду.
Крл.
2.
фиг. мноштво чега што иде, следи једно за другим.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Стигао је с караваном жеља.
Вучо

Изворни текст (OCR)

кара̀ва̄н, -а́на м и карава̀на ж тур. 1. поворка обично робом натоварених дева, камила, коња, кола, људи и сл. (првенствено у пустињским и степским крајевима). — Иде караван мирно, полако, само точкови шкрипе и осовине. Чипл. О пасји саборе, ти лајеш, а караване иду. Крл. 2. фиг. мноштво чега што иде, следи једно за другим. — Стигао је с караваном жеља. Вучо.