Одредница

кара̀ктеран

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 660

кара̀ктеран

карактеран

Лема

карактеран

Варијанте

ка̏ракте̄ран

Извор

том 2, стр. 660, редослед 24

  1. 1.

    који има карактер (1в), честит, частан.

    — Тај ваш Швејк заиста је карактеран човјек.
    Јонке
  2. 2.

    који има јако, оштро изражено какво обележје.

    — Тражио је] ... да знају доброкарактерне црте једног и другог језика.
    Бел.
    Имао је умну и карактерну главу.
    Крањч. Стј
  3. 3.

    који је својствен једном народу.

    — Народне игре се укључују у наставни предмет карактерних игара.
    Ств. 1948.
  4. 4.

    (одр.) који се односи на карактер.

    одр. — одређени вид придева
    — И поред свих својих карактерних слабости и недостатака, он има извесне моралне појмове.
    ЛМС 1949
    Комедија »Скуп« ... много је овиснија о Плауту и о његовој »Аулуларији«, карактерној комедији о шкртици.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
кара̀ктеран и ка̏ракте̄ран, -рна, -рно 1. који има карактер (1в), честит, частан. — Тај ваш Швејк заиста је карактеран човјек. Јонке. 2. који има јако, оштро изражено какво обележје. — Тражио је] ... да знају доброкарактерне црте једног и другог језика. Бел. Имао је умну и карактерну главу. Крањч. Стј. 3. који је својствен једном народу. — Народне игре се укључују у наставни предмет карактерних игара. Ств. 1948. 4. (одр.) који се односи на карактер. — И поред свих својих карактерних слабости и недостатака, он има извесне моралне појмове. ЛМС 1949. Комедија »Скуп« ... много је овиснија о Плауту и о његовој »Аулуларији«, карактерној комедији о шкртици. Водн.