Одредница

кара̀ктер

мтом 2, стр. 660

кара̀ктер

карактер

Лема

карактер

Варијанте

кара̀кте̄р

Етимологија

Greek

Извор

том 2, стр. 660, редослед 23

  1. 1.а.

    скуп основних, битних, сталних психичких особина које се очитују, огледају у нечијим поступцима; ћуд.

    — Није лако ... саставити петнаестак људи тако различитиХ .«. по карактеру и схватањима.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    чврста, јака воља, доследно и постојано уверење, упорност, непоколебљивост у остваривању чега.

    — Ја немам карактера да нешто почнем.
    Крл.
  3. 1.в.

    лична етика, морал, честитост: човек без карактера.

  4. 2.

    човек као носилац одређених, обично добрих особина.

    — Ја се гнушам ... тако подлих карактера.
    Змај
    Ти си показао да си карактер, а ја то ценим.
    Петр. В.
  5. 3.

    својства, одлике.

    — Новоослобођени крајеви су у свему још имали карактер једне турске провинције.
    Скерл.
    Његови поступци су скоро сви и скоро увијек носили карактер јаке нервозне раздражености.
    Козарч.
  6. 4.

    занимање, звање.

    — Ставите и ваш карактер поред имена!
    Дом.
    Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. кр. дворскога савјетника.
    Ћип.
  7. 5.

    и ум. лик, слика која садржи опште, заједничке, типичне црте, тип: комедија карактера.

    literature
    књиж. — књижевни, књижевностум. — уметност
    — Французи дијеле приповједаче у сликаре карактера и обичаја.
    Матош
    Из оваквог заплета Вишњић извлачи своје карактерс.
    Сур.
Изворни текст (OCR)
кара̀ктер, -а и кара̀кте̄р, -е́ра м грч. 1. а. скуп основних, битних, сталних психичких особина које се очитују, огледају у нечијим поступцима; ћуд. — Није лако ... саставити петнаестак људи тако различитиХ .«. по карактеру и схватањима. Андр. И. б. чврста, јака воља, доследно и постојано уверење, упорност, непоколебљивост у остваривању чега. — Ја немам карактера да нешто почнем. Крл. в. лична етика, морал, честитост: човек без карактера. 2. човек као носилац одређених, обично добрих особина. — Ја се гнушам ... тако подлих карактера. Змај, Ти си показао да си карактер, а ја то ценим. Петр. В. 3. својства, одлике. — Новоослобођени крајеви  су у свему још имали карактер једне турске провинције. Скерл. Његови поступци су скоро сви и скоро увијек носили карактер јаке нервозне раздражености. Козарч. 4. занимање, звање. — Ставите и ваш карактер поред имена! Дом. Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. кр. дворскога савјетника. Ћип. 5. књиж. и ум. лик, слика која садржи опште, заједничке, типичне црте, тип: комедија карактера. — Французи дијеле приповједаче у сликаре карактера и обичаја. Матош. Из оваквог заплета Вишњић извлачи своје карактерс. Сур.