Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̀ра̄р

мтом 2, стр. 662

ка̀ра̄р

карар

Лема

карар

Етимологија

Turkish

Извор

том 2, стр. 662, редослед 17

  1. 1.а.

    почивање, мировање; уравнотеженост.

    archaic
    — Али за цара нема карара.
    Јакш. Ђ.
  2. 1.б.

    трајање. Бак. Реч.

  3. 2.

    равнотежа, сталност.

    — И сам бих се дивио ... ономе горе што држи на карару Читаве светове.
    Ком.

Фразе

нема му карара нема му једнака, равна.
Изворни текст (OCR)
ка̀ра̄р, -а́ра м тур. заст. 1. а. почивање, мировање; уравнотеженост. — Али за цара нема карара. Јакш. Ђ. б. трајање. Бак. Реч. 2. равнотежа, сталност. — И сам бих се  дивио ... ономе горе што држи на карару Читаве светове. Ком.