ка́рати

карати

Стална адреса

Лема

карати

Извор

том 2, стр. 662, редослед 21

1.а.
викати на кога, грдити, прекоравати.
— А кад би дошао, онда га је карала.
Бег.
1.б.
исказивати о коме неповољан суд, нападати, осуђивати. Много те браћа фратри карају и оптужују да си свјетовни човјек. Андр. И.
И. — Исти
2.
кажњавати.
— Свуда кажте како Србин кара дивљи зулум туђих господара.
Војн.
Савјетовао што не ваља радити и што посИгурно карају и људски и божји закони.
Јел.

Пододреднице

~ се

1. повр. — Шта радим? —. одмах се прене Липовац и стане се у мислима карати. Ивак. 2. уз. повр. — И она се с деверима кара. Вес. фиr. Ту се хлађан поток с Фрушкогорком кара. Јакш. Ђ. 3. (на кога) необ. в. карати (1). — Мајко моја стара, не дај боги да се на ме кара! Змај

повр.уз. повр.(на кога) необ. в. карати (1).

Изворни текст (OCR)

ка́рати, ка̂ра̄м несврш. 1. а. викати на кога, грдити, прекоравати. — А кад би дошао, онда га је карала. Бег. б. исказивати о коме неповољан суд, нападати, осуђивати. Много те браћа фратри карају и оптужују да си свјетовни човјек. Андр. И. 2. кажњавати. — Свуда кажте како Србин кара дивљи зулум туђих господара. Војн. Савјетовао што не ваља радити и што посИгурно карају и људски и божји закони. Јел.