Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̀рбӣд

мтом 2, стр. 663

ка̀рбӣд

карбид

Лема

карбид

Извор

том 2, стр. 663, редослед 10

  1. а.

    лат. а. хемијски спој, једињење неког метала (или и неметала) с угљеником: хромов ~, волфрамов ~, силицијев ~.

    chemistry
    хем. — хемијас — средњи род
    — Жуто се пуше творнице цемента и карбида.
    Крл.
  2. б.

    такав спој, једињење калција и угљика (СаС), средство које с водом даје ацетилен (за рударске лампе и др.); исп. карбит.

    с — средњи роддр. — другоисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
ка̀рбӣд, -и́да м лат. хем. а. хемијски спој, једињење неког метала (или и неметала) с угљеником: хромов ~, волфрамов ~, силицијев ~. — Жуто се пуше творнице цемента и карбида. Крл. б. такав спој, једињење калција и угљика (СаС), средство које с водом даје ацетилен (за рударске лампе и др.); исп. карбит.