Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̀рика

жтом 2, стр. 664

ка̀рика

карика

Лема

карика

Извор

том 2, стр. 664, редослед 33

  1. 1.

    маџ. прстен; колут у ланцу; исп. алка, беочуг.

    исп. — испореди
    — Ређају се правилна слова, али хладна и мрачна као карике у ланцима.
    Андр. И.
    Госпођа Ирена игра се нервозно наруквицом од златних карика.
    Донч.
  2. 2.а.

    фиг. мања јединица у каквом већем систему, саставни део какве целине.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ирак је одавно представљао »најслабију карику« у Багдадском пакту. Пол. 1958. Шетогодишњи план јесте основна карика за изградњу социјализма у нашој земљи.
    Пиј.
  3. 2.б.

    оно што спаја, спојница, свеза уопште.

    — Слиједио је Перо у Пасковој приповијести ... нит доrађаја, ону удесну карику која веже све људске чине.
    Војн.
Изворни текст (OCR)
ка̀рика ж маџ. 1. прстен; колут у ланцу; исп. алка, беочуг. — Ређају се правилна слова, али хладна и мрачна као карике у ланцима. Андр. И. Госпођа Ирена игра се нервозно наруквицом од златних карика. Донч. 2. фиг. а. мања јединица у каквом већем систему, саставни део какве целине. — Ирак је одавно представљао »најслабију карику« у Багдадском пакту. Пол. 1958. Шетогодишњи план јесте основна карика за изградњу социјализма у нашој земљи. Пиј. б. оно што спаја, спојница, свеза уопште. — Слиједио је Перо у Пасковој приповијести ... нит доrађаја, ону удесну карику која веже све људске чине. Војн.