ка̑рмине
кармине
Лема
кармине
Извор
том 2, стр. 666, редослед 7
- —
мн. лат. ритуална гозба у почаст покојника, даћа, подушје. Вук Рј. мазати лице или усне кармином.
— Кока кармѝнисати (се), -ише̄м (се) несврш је успела да натера Станку ... усне да карминише.
Изворни текст (OCR)
ка̑рмине ж мн. лат. ритуална гозба у почаст покојника, даћа, подушје. Вук Рј. кармѝнисати (се), -ише̄м (се) несврш мазати лице или усне кармином. — Кока је успела да натера Станку ... усне да карминише. Ћос. Б.