ка̏јати
кајати
Лема
кајати
Извор
том 2, стр. 626, редослед 11
- 1.
(имп. ка̂ј) несврш. испаштати, жалостити се због чега, жалити
— Немоћно срце туђе јаде каје.
Ако си се, кмете, огрешио, кајао веком док не докајао!
Дела тамна ... страдањем кајем горким и перем сузом својом.
- 2.
оплакивати кога; бити у жалости за ким, коротовати.
dialectal— Не каје дјевојка додуше мртву главу ...
Па зар ти тако свога мртвог оца кајеш?
- 3.
освећивати (кога).
— Тешко оном кога цар каје.
Рј.
Пододреднице
жалити због неког свог поступка. — Кажи им нека је просе, неће се кајати. Вес. У савјести својој кајао се због гријеха. Њен
Изворни текст (OCR)
ка̏јати, -је̄м (имп. ка̂ј) несврш. 1. испаштати, жалостити се због чега, жалити. — Немоћно срце туђе јаде каје. Крањч. С. Ако си се, кмете, огрешио, кајао веком док не докајао! Вукић. Дела тамна ... страдањем кајем горким и перем сузом својом. Марк. Д. 2. покр. оплакивати кога; бити у жалости за ким, коротовати. — Не каје дјевојка додуше мртву главу ... Торд. Па зар ти тако свога мртвог оца кајеш? Берт. 3. освећивати (кога). — Тешко оном кога цар каје. Вук Рј.