Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̏љав

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 636

ка̏љав

каљав

Лема

каљав

Извор

том 2, стр. 636, редослед 5

  1. а.

    који је пун блата, који је умазан блатом, нечист, прљав.

    — Улице су биле блатне и каљаве.
    Мил.
  2. в.

    В. Кућа је сва у нереду ... дјеца каљава, неумивена, издрпана. О-А. Јарци, што су пред кућама, препуни су каљаве воде. Ивак.

    в. — (после броја) век
  3. б.

    фиг. тмуран, суморан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ја на овом каљавом дану из баре ове мислима плијем. Крањч. С. каља́вити се, ка̀ља̄вӣм се несврш. каљати се.
    — Ја се каљавим, извијам грбачу, за славу ваше породице.
    Грол
Изворни текст (OCR)
ка̏љав, -а, -о а. који је пун блата, који је умазан блатом, нечист, прљав. — Улице су биле блатне и каљаве. Мил. В. Кућа је сва у нереду ... дјеца каљава, неумивена, издрпана. О-А. Јарци, што су пред кућама, препуни су каљаве воде. Ивак. б. фиг. тмуран, суморан. — Ја на овом каљавом дану из баре ове мислима плијем. Крањч. С. каља́вити се, ка̀ља̄вӣм се несврш. каљати се. — фиг. Ја се каљавим, извијам грбачу, за славу ваше породице. Грол.