ква̏ка
квака
Лема
квака
Извор
том 2, стр. 684, редослед 14
- 1.
(дат. ква̏ци и ква̏ки; ген. Мн ква̑ка̄) оно за што се ухвати и притисне руком кад се врата отварају и затварају: врата без кваке.
- 2.
крив предмет којим се или о који се што квачи, кука.
— Сјети се да је ... знао проматрати кваку на стропу. Нек. Управо хтједе забити кваке ... кад залаја nсето.
- 3.
скакавица, реза, завор.
— упнула је тупо на вратима дрвена квака.
- 4.
мн. црте, знакови, којима људи невешти писању бележе; нечитљиво писмо.
— Ја писати не умијем, па ... само квакама и крижима биљежим рачуне.
- 5.
фиг. зачкољица, закачка, тешкоћа.
— Ну једно вам још није јасно, а и то је немала квака, коју сам и ја истом касније разумјела.
Е, то је квака!
Фразе
држати се своје кваке упорно остајати при своме. — Тек сад је први пут назрно тешкоће с том »народноа̄« во]- Ском ... ко иХ неко не поведе, држе се своје кваке. Вуков.; кваке и бургије бесмислице, глупости, којештарије. — Такав матори сецао би војнике и подофицире, па измишљао војне веже и свакојаке кваке и бургије.
Изворни текст (OCR)
ква̏ка ж (дат. ква̏ци и ква̏ки; ген. Мн. ква̑ка̄) 1. оно за што се ухвати и притисне руком кад се врата отварају и затварају: врата без кваке. 2. крив предмет којим се или о који се што квачи, кука. — Сјети се да је ... знао проматрати кваку на стропу. Нек. Управо хтједе забити кваке ... кад залаја nсето. Гор. 3. скакавица, реза, завор. — упнула је тупо на вратима дрвена квака. Ств. 1948. 4. мн. црте, знакови, којима људи невешти писању бележе; нечитљиво писмо. — Ја писати не умијем, па ... само квакама и крижима биљежим рачуне. Ков. А. 5. фиг. зачкољица, закачка, тешкоћа. — Ну једно вам још није јасно, а и то је немала квака, коју сам и ја истом касније разумјела. Шен. Е, то је квака! Грг.