ква̏чити

квачити

Лема

квачити

Извор

том 2, стр. 688, редослед 29

1.
хватати кваком, заквачивати, закучивати, спајати (нпр један вагон с другим).
с — средњи род
2.
фиг. мучити, притискивати, притешњавати, тлачити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Вичне слуге рају кваче.
Маж. И.
Горјански не види, не чује, не збори, само квачи и тлачи.
Шен.

Фразе

јачи квачи; ко јачи, тај квачи влада и заповеда онај који је моћнији.

Пододреднице

~ се

1. хватати се чега, приањати уза што. — Еј, наждерала се туђе муке, па се сада квачи уз људе као чичак у3 пасји реп. Бен. И квачио се пажњом за нове ствари. Кал. 2. уз. повр. свађати се, сукобљавати се. — У једном скупу кваче се двије жене, руже себе и мртве своје. Коз. И. С велечасним се кваче и натежу. Рен

хватати се чега, приањати уза што.уз. повр. свађати се, сукобљавати се.

Изворни текст (OCR)

ква̏чити, -ӣм несврш. 1. хватати кваком, заквачивати, закучивати, спајати (нпр. један вагон с другим). 2. фиг. мучити, притискивати, притешњавати, тлачити. — Вичне слуге рају кваче. Маж. И. Горјански не види, не чује, не збори, само квачи и тлачи. Шен.