квити́рати
квитирати
Лема
квитирати
Извор
том 2, стр. 690, редослед 9
- 1.
и несврш фр. потврдити, потврђивати примитак чега (нарочито новца или подмирење дуга), дати намиру, признаницу.
— Она је само хтјела да јој квитирају њено украдено теле!
- 2.
(сврш.) одрећи се службе, напустити службу (као официр).
— Пише ми да је поручник Артур због дугова морао квитирати.
Њезина мама ... је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао.
В.
Пододреднице
уз. повр. изравнати рачуне међу собом, раскусурати се. — Знаш да ми још ... дугујеш две банке, па је ... ред да се једном квитирамо. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
квити́рати, квѝтӣра̄м сврш. и несврш. фр. 1. потврдити, потврђивати примитак чега (нарочито новца или подмирење дуга), дати намиру, признаницу. — Она је само хтјела да јој квитирају њено украдено теле! Крл. 2. (сврш.) одрећи се службе, напустити службу (као официр). — Пише ми да је поручник Артур због дугова морао квитирати. Том. Њезина мама ... је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао. Мил. В.