Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кво̏цати

несврштом 2, стр. 690

кво̏цати

квоцати, квоцам, квочем

Стална адреса

Лема

квоцати

Варијанте

квоцам, квочем, кво̏ца̄м, кво̏че̄м

Извор

том 2, стр. 690, редослед 19

  1. 1.а.

    оном испуштати гласове својствене квочки.

    — У дворишту је мирно квоцала квочка.
    Моск.
  2. 1.б.

    ударати кљуном о дрво, куцати (о детлу).

    — Могло је вјешто ухо разабрати како црни дјетел жестоко квоца у дебло, тражећи храну под кором.
    Том.
  3. 2.

    фиг. издавати, испуштати сличне гласове (о човеку).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јој, како ли се целог боговетног дана батрrа ова наша Марија ... трчи горе, доле, звоца, гуди и квоца ... и од подрума од тавана растерује прашину и мир.
    Богдан.
    Ах! Ах! ... квоцао је каноник.
    Франг.
  4. 3.

    избацивати на махове метке уз прасак, штектати (о митраљезу).

    — Бреда ... поче да квоца
    — час два, час три зрна одједном.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
кво̏цати, кво̏ца̄м и кво̏че̄м несврш. оном. 1. а. испуштати гласове својствене квочки. — У дворишту је мирно квоцала квочка. Моск. б. ударати кљуном о дрво, куцати (о детлу). — Могло је вјешто ухо разабрати како црни дјетел жестоко квоца у дебло, тражећи храну под кором. Том. 2. фиг. издавати, испуштати сличне гласове (о човеку). — Јој, како ли се целог боговетног дана батрrа ова наша Марија ... трчи горе, доле, звоца, гуди и квоца ... и од подрума од тавана растерује прашину и мир. Богдан. Ах! Ах! ... квоцао је каноник. Франг. 3. избацивати на махове метке уз прасак, штектати (о митраљезу). — Бреда ... поче да квоца — час два, час три зрна одједном. лал.