Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

квр̏цнути

сврштом 2, стр. 692

квр̏цнути

кврцнути

Стална адреса

Лема

кврцнути

Извор

том 2, стр. 692, редослед 7

  1. 1.

    оном. гласнути се шкљоцањем, лаким праском, пуцкарањем и сл.

    оном. — ономатопејасл. — слично
    — Од потока шушну лишће, кврцнуше гране.
    Шен.
    Кључ кврцну и њих двојица упадоше унутра.
    Ћос. Д.
  2. 2.а.

    дати коме слаб ударац, дарнути кога, ударити, куцнути.

    — Перо се осмјехну и кврцну га по носV.
    Ћор.
    Натпоручник ... кврцну лако Швејка по уху.
    Јонке
  3. 2.б.

    лако ударити; ир. дати коме снажан ударац, ударити, мазнути, млатнути.

    ир. — иронично
    — Кврцнуо сам га и пао је. Вул. Вриједног оца кврцнуо је син колцем по глави.
    Кол.

Фразе

кврцнуше му светлаци полетеше му светлаци на очи (од јаког ударца).
Изворни текст (OCR)
квр̏цнути, -не̄м сврш. оном. 1. гласнути се шкљоцањем, лаким праском, пуцкарањем и сл. — Од потока шушну лишће, кврцнуше гране. Шен. Кључ кврцну и њих двојица упадоше унутра. Ћос. Д. 2. а. дати коме слаб ударац, дарнути кога, ударити, куцнути. — Перо се осмјехну и кврцну га по носV. Ћор. Натпоручник ... кврцну лако Швејка по уху. Јонке. б. лако ударити; ир. дати коме снажан ударац, ударити, мазнути, млатнути. — Кврцнуо сам га и пао је. Вул. Вриједног оца кврцнуо је син колцем по глави. Кол.