квр́љити
кврљити
Лема
кврљити
Извор
том 2, стр. 692, редослед 3
- 1.
оном. кврчати Њ. пр. уз гл. им. кврљење. квр̏ц (често поновљено) оном. узвик 1. за изрицање ненаданости какве радње.
— Питаоје још њих двоје, троје
— све тако нека необична питања, па онда мени кврц у протокол »слаб успеХ«.
- 2.
за опонашање шкљоцања, мањег шума или лакшег ударца.
— Шта је то краљу, само да повуче пером ... кврц-кврц-кврц ... и готово.
Дигне се и
— кврц сина по челу.
Изворни текст (OCR)
р квр́љити, -ӣм несврш. оном. кврчати Њ. пр. уз гл. им. кврљење. квр̏ц (често поновљено) оном. узвик 1. за изрицање ненаданости какве радње. — Питаоје још њих двоје, троје — све тако нека необична питања, па онда мени кврц у протокол »слаб успеХ«. Глиш. 2. за опонашање шкљоцања, мањег шума или лакшег ударца. — Шта је то краљу, само да повуче пером ... кврц-кврц-кврц ... и готово. Ранк. Дигне се и — кврц сина по челу. Шов.