ке́ба
кеба
Лема
кеба
Извор
том 2, стр. 692, редослед 14
- —
врста кратког ножа на склапање; исп. бритва, кустура, шкљоца.
dialectal— црно каже бело.
Задре кебом у мишицу. Киш. Никаква га кеба ... иза појаса ... неће натерати да за
Фразе
као кебу иза п(ој)аса (исукати) нар. каже се кад неко нечим често прети. — Не треба мислити ту на писца који би као кебу иза паса исукао неки Едип-комплекс.
Изворни текст (OCR)
ке́ба ж покр. врста кратког ножа на склапање; исп. бритва, кустура, шкљоца. — Задре кебом у мишицу. Киш. Никаква га кеба ... иза појаса ... неће натерати да за црно каже бело. Дав.