ке̑р
кер
Лема
кер
Извор
том 2, стр. 695, редослед 29
- 1.
(мн. ке̏рови, ген. керо́ва̄ и ке̏ро̄ва̄) пас.
— Хтједох уједати зид као бијесни керови.
Мој отац је ... био страстан ловац ... Такође још држи керове.
- 2.
фиг. погрд. човек који својим поступцима изазива презир, гнушање.
— Нека иде, блудни кер! Нека иде, проклет био!
Фразе
не вреди ни кера ништа, нимало не вреди; терати кера банчити, пијанчити, теревенчити, лумповати.
Изворни текст (OCR)
ке̑р м (мн. ке̏рови, ген. керо́ва̄ и ке̏ро̄ва̄) 1. пас. — Хтједох уједати зид као бијесни керови. Матош. Мој отац је ... био страстан ловац ... Такође још држи керове. Дом. 2. фиг. погрд. човек који својим поступцима изазива презир, гнушање. — Нека иде, блудни кер! Нека иде, проклет био! Моск.