кѐруб

керуб

Стална адреса

Лема

керуб

Извор

том 2, стр. 696, редослед 32

1.
песн. и керу̀бӣн, -и́на м рлг Хебр. 1. анђео (чувар раја с пламеним мачем, члан керубинскога кора), херувим; исп. сераф и серафим.
песн. — песничкихебр. — хебрејскис — средњи родисп. — испореди
— Само су керубу малом задрхтала крила.
Гал.
У дрву су резбарили ... керубине.
Бат.
2.
фиг. нежно, недужно чељаде.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Аљоша, керубине мој!
Л-К

Изворни текст (OCR)

кѐруб, -а песн. и керу̀бӣн, -и́на м рлг. Хебр. 1. анђео (чувар раја с пламеним мачем, члан керубинскога кора), херувим; исп. сераф и серафим. — Само су керубу малом задрхтала крила. Гал. У дрву су резбарили ... керубине. Бат. 2. фиг. нежно, недужно чељаде. — Аљоша, керубине мој! Л-К.