ке̑ц
кец
Лема
кец
Извор
том 2, стр. 699, редослед 14
- 1.
(инстр. ке́цом; мн. ке́чеви) маџ. карт.«најјача карта у игри (на њој је само један знак), ас.
— Црвени и црни кецови бијаху његов искључиви студиум.
Можда им је причао о фулу кечева У ноћашњој партаји покера?
- 2.
последњи играч у колу.
— Коловођа води, а кец завршава коло.
Никад не видех веселијег кеца од разиграног месечара lepa.
Фразе
радо гледати у кеца радо играти карте; упали ти кец имао си успеха, добитка. — Има да частиш, теби данас упали кец. Чол. ке̏ц (често поновљено) 1. узвик којим се гоне козе. — Помокрило се проклето ... Кец! — и с уживањем звецну јаре прстом у чело. Моск. 2. покр. узвик којим се потиче, зове кум у сватовима да баца новац. — А кога срећа нанесе у порту после венчања кад пустосвати повичу: Кец, куле, изгоре кеса! Чипч. ке̏ца? Vзв. в. ке̏ц (1). — Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »lМе-хе-хе! — Кеца, попе — у шевар! викну учитељ Симо. 1 лшш.
Изворни текст (OCR)
ке̑ц, ке́ца м (инстр. ке́цом; мн. ке́чеви) маџ. 1. карт.«најјача карта у игри (на њој је само један знак), ас. — Црвени и црни кецови бијаху његов искључиви студиум. Шен. Можда им је причао о фулу кечева У ноћашњој партаји покера? Вучо. 2. последњи играч у колу. — Коловођа води, а кец завршава коло. Марк. М. фиг. Никад не видех веселијег кеца од разиграног месечара lepa. Макс.