ки́блати

киблати

киблати

том 2, стр. 700, редослед 18

в.
износити кибле В. пр. уз гл. им. киблање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

ки́блати, ки̑бла̄м несврш. износити кибле. В. пр. уз гл. им. киблање.