Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̑ван

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 700

ки̑ван

киван QA: medium

Стална адреса

Лема

киван

Извор

том 2, стр. 700, редослед 22

  1. 1.

    љутит, срдит.

    — Киван је Палунко, не може да гледа ни себе ни сина у овим дворима.
    Брл.
    Аге и спахије ... били су озловољени и кивни на све што је хришћанско.
    Андр. И.
  2. 2.

    опак, пакостан, зао.

    — У Крушевцу ... искупљена браћа дивна које гони судба кивна.
    Ил.
    Кивна је Јуно помутила његову Хераклову Паћет. 1аз.
Изворни текст (OCR)
ки̑ван, -вна, -вно 1. љутит, срдит. — Киван је Палунко, не може да гледа ни себе ни сина у овим дворима. Брл. Аге и спахије ... били су озловољени и кивни на све што је хришћанско. Андр. И. 2. опак, пакостан, зао. — У Крушевцу ... искупљена браћа дивна које гони судба кивна. Ил. Кивна је Јуно помутила његову Хераклову  Паћет. 1аз.