Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̏дати

несврштом 2, стр. 701

ки̏дати

кидати QA: medium

Стална адреса

Лема

кидати

Извор

том 2, стр. 701, редослед 3

  1. 1.а.

    нешто што се чврсто држи растављати силом (руком, зубима, оруђем) у делове, раздирати, тргати, чупати

    — Седе крај ватре и кидају месо зубима. Дед.
  2. 1.в.

    Кидат ћете у утроби гора злато, тврди гранит. Наз.

  3. 1.б.

    ломити, прекидати.

    — Ах, благословљени били ови дани ... слободе кад све руке кидају ланце!
    Војн.
    Кидаоје председник реченице, дисао тешко и муцао.
    Црњ.
  4. 1.в.

    окидати, тргати, одвајати.

    — Нека пјесма твоја с мендуле кида цвијеће и мом злату овије главу.
    Бег.
    Тко сад гладује, тешко кида од уста залоrај.
    Новак
  5. 1.г.

    рушити.

    — Кидајте мост, кидајте мост!
    — чује се нечији глас као урлик.
    Јак.
  6. 2.

    избацивати ђубре, снег (чистећи стају или цесту).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Мој газда кида гној у стаји.
    Дук.
    А ти не застрањуј, већ кидај снијег!
    Куш.
  7. 3.а.

    (с ким или чим) чинити нагли прекид, раскид, прекидати, растављати се од кога или чега.

    с — средњи род
    — То значи, ти с љубављу кидаш.
    Бој.
    Ако речете само још једну ријеч, кидам с вама заувијек!
    Л-К
  8. 3.б.

    бежати.

    — А ја ти кажем да кидаш одавде.
    Мих.
    Ускоро сам чула да он има трабакул ... и да намерава да кида преко. Пол. 1957.
  9. 3.в.

    хитати, журити се.

    — Одморни и испавани кидамо брзо.
    Ђон.
  10. 3.г.

    нагло вадити.

    — Њеrа не познајем!
    — одскаче Момир унезверено и кида из џепа сат.
    Каш.
  11. 3.д.

    окидати, одапињати ороз, обарачу на пушци.

    — Да му опру пиштољ у груди и да кажу »дед овако«.
    — »Кидај вала«, али оста као што рече. Вукић.
  12. 3.ђ.

    фиг. наносити оштар бол (физички или морални), мучити, морити.

    — Апелациони судија Марковић је био оронуо старчић кога је давила астма и кидала реума. Петр.
  13. 3.в.

    Умор засјео у младо тијело па га ломи и кида. Куш.

Фразе

~ се од смеха много се смејати;

Пододреднице

~ се

1. растављати се у делове, комаде, делити се, ломити се, бити испрекидан. — У паничном страху кидао се непријатељски стрељачки строј. Јак. Кидао јој се глас. Вил. Мисли му се кидају пред налетом ветра. Ољ. 2. делити се од чега, откидати се, одвајати се. — Из груди кидао јој се узда2 за уздахом. Ђал. Сузе се жалосне кап из ока кида мог. Матош. 3. фиг. а. пробијати се куда савлађујући сметње, препреке, отимати се силом, борбом. — Кроз трску вихор се кида и речне обале брише. Ил. Павле је голим ножем навалио на Кристијана, али га двојица држе, и он се кида из све снаге. Крл. б. настојати, старати се, трудити се (око кога, чега). — Наједаред Моца пљуну на банку једну, па пљес њом у по чела ономе свирачу што се највећма кидао са својом егедом око њега. Ад. Ти се, Като, мучиш и кидаш, а сита нијеси никада. Новак. в. трпети физичке или моралне муке, мучити се, трапити се. — Цијеле ноћи не могаше Потјех да заспи, него се кида и ломи и све мисли: како ли је са дједом. Брл. И она се почела кидати у страсти, боловима, пожуди. Дуч. Г. гристи се, једити се, узнемиривати се због чега. — Како да се не кидам, мој брате! ... Није то шала платити толико на суво. Глиш. 4. ходајући чинити живе и оштре покрете, трзати се. — Увек иде онако кочоперно војнички: кида се кад иде. Срем

растављати се у делове, комаде, делити се, ломити се, бити испрекидан.делити се од чега, откидати се, одвајати се.фиг. пробијати се куда савлађујући сметње, препреке, отимати се силом, борбом.настојати, старати се, трудити се (око кога, чега).трпети физичке или моралне муке, мучити се, трапити се.гристи се, једити се, узнемиривати се због чега.ходајући чинити живе и оштре покрете, трзати се.
~ се

од п лача трести се од великог плача

од п лача трести се од великог плача
~ се

од рада радити не водећи бриге о своме здрављу, сатирати се радећи; срце му се ки да тешко му је, жао му је

од рада радити не водећи бриге о своме здрављу, сатирати се радећи; срце му се ки да тешко му је, жао му је
Изворни текст (OCR)
ки̏дати, -а̄м несврш. 1. а. нешто што се чврсто држи растављати силом (руком, зубима, оруђем) у делове, раздирати, тргати, чупати — Седе крај ватре и кидају месо зубима. Дед. В. Кидат ћете у утроби гора злато, тврди гранит. Наз. б. ломити, прекидати. — Ах, благословљени били ови дани ... слободе кад све руке кидају ланце! Војн. фиг. Кидаоје председник реченице, дисао тешко и муцао. Црњ. в. окидати, тргати, одвајати. — Нека пјесма твоја с мендуле кида цвијеће и мом злату овије главу. Бег. фиг. Тко сад гладује, тешко кида од уста залоrај. Новак. г. рушити. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик. Јак. 2. покр. избацивати ђубре, снег (чистећи стају или цесту). — Мој газда кида гној у стаји. Дук. А ти не застрањуј, већ кидај снијег! Куш. 3. а. (с ким или чим) чинити нагли прекид, раскид, прекидати, растављати се од кога или чега. — То значи, ти с љубављу кидаш. Бој. Ако речете само још једну ријеч, кидам с вама заувијек! Л-К. б. бежати. — А ја ти кажем да кидаш одавде. Мих. Ускоро сам чула да он има трабакул ... и да намерава да кида преко. Пол. 1957. в. хитати, журити се. — Одморни и испавани кидамо брзо. Ђон. г. нагло вадити. — Њеrа не познајем! — одскаче Момир унезверено и кида из џепа сат. Каш. д. окидати, одапињати ороз, обарачу на пушци. — Да му опру пиштољ у груди и да кажу »дед овако«. — »Кидај вала«, али оста као што рече. Вукић. ђ. фиг. наносити оштар бол (физички или морални), мучити, морити. — Апелациони судија Марковић је био оронуо старчић кога је давила астма и кидала реума. Петр. В. Умор засјео у младо тијело па га ломи и кида. Куш.