кѝдисати
кидисати
Лема
кидисати
Извор
том 2, стр. 701, редослед 7
- 1.
и несврш. тур ударити, ударати, навалити, наваљивати, напасти, нападати на кога.
— Прија Смиљана, брате, мани је! Кидисала једнако: »Ама, једи, пријатељу, ама пиј, пријатељу!«
Опасан овчарски рундов трипут је кидисао на пушчану цијев.
- 2.а.
(коме или чему) не поштедети кога, уништити, убити, упропастити.
— Јунак негда, сад не јунак више, но трст којој сваки хлад кидише.
За мене ће ... брат кидисати брату.
- 2.б.
(себи, на себе) (у)чинити самоубиство, дигнути руку на себе, убити се.
— Млади је гроф кидисао своме животу.
Динарски људи ... могу из осећајности »кидисати на себе«.
Изворни текст (OCR)
кѝдисати, -ише̄м сврш. и несврш. тур. 1. ударити, ударати, навалити, наваљивати, напасти, нападати на кога. — Прија Смиљана, брате, мани је! Кидисала једнако: »Ама, једи, пријатељу, ама пиј, пријатељу!« Вес. Опасан овчарски рундов трипут је кидисао на пушчану цијев. Лал. 2. а. (коме или чему) не поштедети кога, уништити, убити, упропастити. — Јунак негда, сад не јунак више, но трст којој сваки хлад кидише. Маж. И. За мене ће ... брат кидисати брату. Матош. б. (себи, на себе) (у)чинити самоубиство, дигнути руку на себе, убити се. — Млади је гроф кидисао своме животу. Леск. Ј. Динарски људи ... могу из осећајности »кидисати на себе«. Цвиј.