ки̏днути
киднути
Лема
киднути
Извор
том 2, стр. 701, редослед 10
- 1.
(аор. ки̏днух и ки̏дох) тргнути, извадити.
— Па киде самокрес љути, а момче ... стрекну.
- 2.
нагло побећи, умаћи, клиснути, загрепсти.
— Он Љубицу дрпне за рукав, па кидне из куће и стоји за кућом док она не изиђе.
На брзу руку прода и свој дућан и кућу, па кидну без »збогом« ... некуд у̀ Маџарску. ол.
Изворни текст (OCR)
ки̏днути, -не̄м сврш. (аор. ки̏днух и ки̏дох) 1. тргнути, извадити. — Па киде самокрес љути, а момче ... стрекну. Баш. 2. нагло побећи, умаћи, клиснути, загрепсти. — Он Љубицу дрпне за рукав, па кидне из куће и стоји за кућом док она не изиђе. Вес. На брзу руку прода и свој дућан и кућу, па кидну без »збогом« ... некуд у̀ Маџарску. ол.