Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̑к

мтом 2, стр. 702

ки̑к

кик

Стална адреса

Лема

кик

Извор

том 2, стр. 702, редослед 23

  1. —

    заобљен планински врх с мало зашиљеним највишим делом; исп. Кук.

    с — средњи родисп. — испореди
    — Задивљено диже своје раширене зенице на далеки ланац испред себе и на мрки кик који се испред њега претећи испречио.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
ки̑к м заобљен планински врх с мало зашиљеним највишим делом; исп. Кук. — Задивљено диже своје раширене зенице на далеки ланац испред себе и на мрки кик који се испред њега претећи испречио. Петр. В.