ки̏ка
кика
Лема
кика
Извор
том 2, стр. 703, редослед 1
- 1.
(дат. -ки) дуга коса у човека или жене; перчин, плетеница.
— Дјевојчицу ... Љубу вукли су за кику и газили
Испод масне капе стрше им чупаве кике.
- 2.
чуперак длака на челу у коња и перја на глави птице.
— Коњи... с тракама уплетеним у гриве и кику .«. грабе џомбастим путем.
- 3.
најгорњи, лиснати део крошње у дрвета.
— Повијају се густи редови келтиса ... ветар им немилице чу̑па кику и просипа је по путу.
Фразе
хватати се за кике, доћи до кика̑ почупати се, почерупати се, гушати се, тући се; пуши мӯ се ~ каже се кад је ко у великоме послу; расте ми кика драго ми је, топим се од драгости. — Је ли оно мали Јерковић што онако липо пива? ... Бакоњи све кика растијаше на ту помисао. Мат.; зграбити (шчепати) кога за кике показати своју моћ над ким.
Изворни текст (OCR)
ки̏ка ж (дат. -ки) 1. дуга коса у човека или жене; перчин, плетеница. — Дјевојчицу ... Љубу вукли су за кику и газили Гор. Испод масне капе стрше им чупаве кике. Кал. 2. чуперак длака на челу у коња и перја на глави птице. — Коњи... с тракама уплетеним у гриве и кику .«. грабе џомбастим путем. Моск. 3. најгорњи, лиснати део крошње у дрвета. — Повијају се густи редови келтиса ... ветар им немилице чу̑па кику и просипа је по путу. Петр. В