Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кико̀та̄ње

стом 2, стр. 703

кико̀та̄ње

кикотање

Стална адреса

Лема

кикотање

Извор

том 2, стр. 703, редослед 20

  1. —

    гл. им. од кикотати (се) кико̀тати (се), кѝкоће̄м (се) несврш. гласно се смејати, хихотати се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — А сви су остали кикотали и превијали се од смијеха. Грг. фиг. Киша ... кикотала и грготала у жљебовима. Торб. Кикотала се хармоника све у синкопама. Пол. 1958.
Изворни текст (OCR)
кико̀та̄ње с гл. им. од кикотати (се). кико̀тати (се), кѝкоће̄м (се) несврш. гласно се смејати, хихотати се. — А сви су остали кикотали и превијали се од смијеха. Грг. фиг. Киша ... кикотала и грготала у жљебовима. Торб. Кикотала се хармоника све у синкопама. Пол. 1958.