Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̏ко̄т

мтом 2, стр. 703

ки̏ко̄т

кикот

Лема

кикот

Извор

том 2, стр. 703, редослед 18

  1. —

    оном. гласан смех, хихот

    оном. — ономатопеја
    — Кад су из разбијених сандука покуљале оне*спрдње«, светина удари у кикот.
    Нуш.
    Живот изгледа мек и пријатан ... радостан као дјевојачки кикот.
    Сим.
    Прољеће је ... И кикоте вода и мрмор земље носи].
    Ђон.
Изворни текст (OCR)
ки̏ко̄т м оном. гласан смех, хихот. — Кад су из разбијених сандука покуљале оне*спрдње«, светина удари у кикот. Нуш. Живот изгледа мек и пријатан ... радостан као дјевојачки кикот. Сим. фиг. Прољеће је ... И кикоте вода и мрмор земље носи]. Ђон.