Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̏ла

жтом 2, стр. 703

ки̏ла

кила

Лема

кила

Извор

том 2, стр. 703, редослед 24

  1. 1.

    болест спуштања трбушних органа (најчешће црева) у суседне шупљине bernia.

    medicine
    мед. — медицина
  2. 2.

    гука или оток на телу.

    — Бескући отекла кила под пазухом као највиша диња, модра и набрекнута.
    Љуб.
    Дебео као чабар
    — с објешеним безбојним лицем евнуха и ружном килом на врату.
    Лал.
  3. 3.

    гука на дрвету.

    — Намеће се ко кила на грбаво дрво.
    Куш.
  4. 4.

    груда снега.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Бију се килама, тј. грудају се.
    Вук
    Рј.
  5. 5.

    погрд. особа слаба од старости (као да је килава).

    погрд. — погрдно
    — Вас се серат чуди и крајина куд се стара кила подигнула.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
ки̏ла* ж 1. мед. болест спуштања трбушних органа (најчешће црева) у суседне шупљине bernia. 2. гука или оток на телу. — Бескући отекла кила под пазухом као највиша диња, модра и набрекнута. Љуб. Дебео као чабар — с објешеним безбојним лицем евнуха и ружном килом на врату. Лал. 3. гука на дрвету. — Намеће се ко кила на грбаво дрво. Куш. 4. покр. груда снега. — Бију се килама, тј. грудају се. Вук Рј. 5. погрд. особа слаба од старости (као да је килава). — Вас се серат чуди и крајина куд се стара кила подигнула. НП Вук.