ки̏мавац
кимавац
Лема
кимавац
Извор
том 2, стр. 704, редослед 30
- —
онај који кима главом; фиг. онај који све одобрава и на све пристаје.
— Наши хрватски кимавци су поуздани слуге свога господара, па макар им глава и не рабила него за кимање.
Изворни текст (OCR)
ки̏мавац, -а̄вца м онај који кима главом; фиг. онај који све одобрава и на све пристаје. — Наши хрватски кимавци су поуздани слуге свога господара, па макар им глава и не рабила него за кимање. Маж. Ф.