ки̑п
кип
Лема
кип
Извор
том 2, стр. 706, редослед 25
- 1.
(мн. ки́пови) људски или животињски лик изведен пластично (тродимензионално) од камена, дрвета, метала, глине и сл.
— Музеј споља заиста је леп ... фронт му је украшен за шест великих кипова.
Морат ћемо ... излити други кип.
- 2.
људско тело, фигура.
— Са руба гата угледах одмах, на палуби крме, мршав кип и дугу гриву Маестрову.
- 3.
облик, прилика.
— И кмет мисли ... како га је Вишњи баш ко̑ и вас створио на кип свој.
Фразе
као ~ (слушати, стајати) без и најмањега покрета, мирно, укочено.
Изворни текст (OCR)
ки̑п, ки́па м (мн. ки́пови) 1. људски или животињски лик изведен пластично (тродимензионално) од камена, дрвета, метала, глине и сл. — Музеј споља заиста је леп ... фронт му је украшен за шест великих кипова. Нен. Љ. Морат ћемо ... излити други кип. Креш. 2. људско тело, фигура. — Са руба гата угледах одмах, на палуби крме, мршав кип и дугу гриву Маестрову. Наз. 3. облик, прилика. — И кмет мисли ... како га је Вишњи баш ко̑ и вас створио на кип свој. Бог.