Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̏сео

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 710

ки̏сео

кисео

Лема

кисео

Извор

том 2, стр. 710, редослед 13

  1. 1.а.

    који има укус оцта, сирћета, лимуна и сл.

    сл. — слично
  2. 1.б.

    који је вештачки доведен у стање киселости додавањем киселине, стављањем у киселину или гљивичним врењем, закисељен,укисељен: ~ чорба, киселе паприке, кисели купус.

  3. 1.в.

    који има оштар воњ, мирис киселине, који има укус киселине: ~ спарина, кисели мирис.

    — Подне залијевало град киселом спарином.
    Крањч. Стј
    Дим измешан с љутим задахом барута и киселим мирисом згуљеног дрвета обави читаву шуму.
    Дед. В.
  4. 2.

    фиг. који одражава незадовољство, зловољан, нерасположен, мргодан, невесео, снужден.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нестало му млива, па се кисела лица већ ту сједећи скањива.
    Мул.
    И Хоманов се стресе од загриженог осећаја домаће киселе атмосфере, свакодневног једнаког ручка и ситних брига.
    Поп. Ј.
  5. 3.

    погрд. (у неким изразима кад се о некоме говори или му се обраћа с потцењивањем) јадан, кукавички.

    погрд. — погрднос — средњи род
    — Нема код мене југовине: На нос ће ти изићи шаран, синко кисели!
    Дом.
    Требао је одмах да се жали ... али се није усуђивао, жена кисела.
    Вин.
  6. 4.

    који има хемијско својство киселине: ~ раствор, кИселе соли.

Фразе

девета вода ~ врло далеко сродство; киселе траве траве које расту на мочварном тлу и лоше су крмиво (шаш, ситина); киселе воде минералне, лековите водг које садрже у себи угљичне киселине; кисело дрво бот. покр. в. руј; загристи киселу јабуку морати се прихватити неугодна, мучна посла.
Изворни текст (OCR)
ки̏сео, -ела, -ело 1. а. који има укус оцта, сирћета, лимуна и сл. б. који је вештачки доведен у стање киселости додавањем киселине, стављањем у киселину или гљивичним врењем, закисељен,укисељен: ~ чорба, киселе паприке, кисели купус. в. који има оштар воњ, мирис киселине, који има укус киселине: ~ спарина, кисели мирис. — Подне залијевало град киселом спарином. Крањч. Стј. Дим измешан с љутим задахом барута и киселим мирисом згуљеног дрвета обави читаву шуму. Дед. В. 2. фиг. који одражава незадовољство, зловољан, нерасположен, мргодан, невесео, снужден. — Нестало му млива, па се кисела лица већ ту сједећи скањива. Мул. И Хоманов се стресе од загриженог осећаја домаће киселе атмосфере, свакодневног једнаког ручка и ситних брига. Поп. Ј. 3. погрд. (у неким изразима кад се о некоме говори или му се обраћа с потцењивањем) јадан, кукавички. — Нема код мене југовине: На нос ће ти изићи шаран, синко кисели! Дом. Требао је одмах да се жали ... али се није усуђивао, жена кисела. Вин. 4. који има хемијско својство киселине: ~ раствор, кИселе соли.