Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кѝта̄ш

мтом 2, стр. 711

кѝта̄ш

киташ

Лема

киташ

Извор

том 2, стр. 711, редослед 21

  1. —

    погрд. талијански војник у време другог светског рата (који је носио капу с китом); четник као његов савезник.

    погрд. — погрднос — средњи род
    — Киташ не даСрбину на његову властиту њиву. Јел. Четници! ... Близу су, одмах ту! Прикрали се киташи заједно са свитањем.
    Вуков.
Изворни текст (OCR)
кѝта̄ш, -а́ша м погрд. талијански војник у време другог светског рата (који је носио капу с китом); четник као његов савезник. — Киташ не даСрбину на његову властиту њиву. Јел. Четници! ... Близу су, одмах ту! Прикрали се киташи заједно са свитањем. Вуков.