Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

китѝна

жтом 2, стр. 711

китѝна

китина

Лема

китина

Извор

том 2, стр. 711, редослед 23

  1. 1.

    снег који остаје на грању дрвећа, стварајући као ките од снега.

    — Поrдјегдје вијуга се ... између китином опточених јелица и борића од леда укочен поточић.
    Кос.
    Мукла тишина обавијала је цио крај; само понекад чуло би се како пада китина с грана.
    Чол.
  2. 2.

    густо грање с лишћем.

    с — средњи род
    — За недељу-две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина.
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
китѝна ж 1. снег који остаје на грању дрвећа, стварајући као ките од снега. — Поrдјегдје вијуга се ... између китином опточених јелица и борића од леда укочен поточић. Кос. Мукла тишина обавијала је цио крај; само понекад чуло би се како пада китина с грана. Чол. 2. густо грање с лишћем. — За недељу-две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина. Ранк.