ки̏тити
китити
Лема
китити
Извор
том 2, стр. 711, редослед 24
- 1.а.
(импф. ки̏ћа̄х; трп. прид ки̏ћен) несврш. (кога или што чим) чинити да ко или што буде или изгледа лепше, угодније, свечаније, ресити, украшавати.
— Гледа у Перу синчића као у неку светињу ... па га кити и одева као каквог господичића.
Морнар Фране не кити више жуљевима длане.
- 1.б.
хвалити.
— Тетка га је китила ... ковала у звијезде.
- 1.в.
ир. грдити, псовати, кудити.
— Али га за послом, на улици ... сваки засипа и кити поругом и псовком.
- 2.
фиг. употребљавати биране речи (у говору и писању), говорити или писати лепо, брзо, лако.
— А он у писању дивно умије да кити!
Репо је знао да кити и прича као сваки добри ханџија.
- 3.
извијати, подрхтавати, треперити гласом (у певању).
— Запева поп Ћира раздраган Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лепше и леnше.
- 4.
бити коме или чему на украс, дику.
— Твоју косу бело иње кити.
Мој се јаблан вити син сад пушком бори, слобода га кити.
Фразе
~ туђим перјем присвајати туђе заслуге.
Пододреднице
(чим) 1. а. улепшавати се, украшавати се. — ћ ти си до јучер носио њихове значке, китио се фашистичким партијским амблемима, кога ми ђавола ти нешто говориш! Ђон. б. фиг. покривати се, сакривати се иза чега, маскирати се. — Има других што се ките видом покорности, ал под њим крију срце што само за се скрби. Богд. 2. бити украшен. — У реду су гредице пуне поврћа свакојаког што се њиме вазда ките. М-И
Изворни текст (OCR)
ки̏тити, -ӣм (импф. ки̏ћа̄х; трп. прид. ки̏ћен) несврш. 1. (кога или што чим) а. чинити да ко или што буде или изгледа лепше, угодније, свечаније, ресити, украшавати. — Гледа у Перу синчића као у неку светињу ... па га кити и одева као каквог господичића. Вес. фиг. Морнар Фране не кити више жуљевима длане. Наз. б. хвалити. — Тетка га је китила ... ковала у звијезде. Шен. в. ир. грдити, псовати, кудити. — Али га за послом, на улици ... сваки засипа и кити поругом и псовком. 2. фиг. употребљавати биране речи (у говору и писању), говорити или писати лепо, брзо, лако. — А он у писању дивно умије да кити! Ћор. Репо је знао да кити и прича као сваки добри ханџија. Куш 3. извијати, подрхтавати, треперити гласом (у певању). — Запева поп Ћира раздраган Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лепше и леnше. Срем. 4. бити коме или чему на украс, дику. — Твоју косу бело иње кити. Јакш. М Мој се јаблан вити син сад пушком бори, слобода га кити. Вит.