ки̏тњаст

китњаст

Лема

китњаст

Извор

том 2, стр. 712, редослед 11

1.
на чему је много кита или гранчица.
— Дижу се у вис китњасти борови.
Ранк.
Под њима се раширила плава плоха дунавска, урешена као букетима китњастим адама.
Бен.
2.
на коме је кита, који је украшен китом.
— Педесет је китњастих кравских репова махало немарно.
Кол.
3.
који има ресе, ројте, ресаст.
— Коњи нека су очишћени и покривени китњастим шареницама.
Шапч.
4.
гиздав, леп, красан.
— Баш ту где се диже китњаста петокатница био је пре десет година празан плац.
Дав.
Китњаста је његова прилика као пијевац златан.
Кал.
5.
кићен, цифраст, с много завоја и украса, завојит.
с — средњи род
— Удара у очи и красни ручник ... с натписом који је извезен веома китњастим словима.
Донч.
6.
фиг. пун украса, биран, кићен, речит (о говору или писаној речи).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— По правилима реторике, говорник треба да има леп, китњаст стил.
Дом.
Предаваше ми ујак китњастом здравицом неку грдосију од биликума. Матош. ки̏тњасто прпл.
1.
на китњаст начин, гиздаво, лепо.
— Лепа Гркиња се најкитњастије обукла.
Јакш. Ђ.
2.
фиг. бираним речима, речито.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Не треба заборавити да је много лакше писати китњасто и реторски но просто и природно. Нен.

Изворни текст (OCR)

ки̏тњаст, -а, -о 1. на чему је много кита или гранчица. — Дижу се у вис китњасти борови. Ранк. Под њима се раширила плава плоха дунавска, урешена као букетима китњастим адама. Бен. 2. на коме је кита, који је украшен китом. — Педесет је китњастих кравских репова махало немарно. Кол. 3. који има ресе, ројте, ресаст. — Коњи нека су очишћени и покривени китњастим шареницама. Шапч. 4. гиздав, леп, красан. — Баш ту где се диже китњаста петокатница био је пре десет година празан плац. Дав. Китњаста је његова прилика као пијевац златан. Кал. 5. кићен, цифраст, с много завоја и украса, завојит. — Удара у очи и красни ручник ... с натписом који је извезен веома китњастим словима. Донч. 6. фиг. пун украса, биран, кићен, речит (о говору или писаној речи). — По правилима реторике, говорник треба да има леп, китњаст стил. Дом. Предаваше ми ујак китњастом здравицом неку грдосију од биликума. Матош. ки̏тњасто прпл. 1. на китњаст начин, гиздаво, лепо. — Лепа Гркиња се најкитњастије обукла. Јакш. Ђ. 2. фиг. бираним речима, речито. — Не треба заборавити да је много лакше писати китњасто и реторски но просто и природно. Нен.