Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ки̑цош

мтом 2, стр. 714

ки̑цош

кицош

Лема

кицош

Извор

том 2, стр. 714, редослед 5

  1. 1.

    мушкарац који се много дотерује, кити, гизделин, фићфирић.

    — Послаше са оближње станице на колима нешто господе, мед којом бијаше неколико салонских кицоша.
    Леск. Ј.
    Нисам никад био неки КиЦОШI ... аЛи некако сV се жене леnИЛе ; мене.
    Андр. И.
  2. 2.

    избирач, пробирач.

    — А ћата није био избирач или кицош: примао је и у натури.
    Срем.
  3. 3.

    аrр. врста граха, пасуља. Рј. А.

    dialectal
Изворни текст (OCR)
ки̑цош м 1. мушкарац који се много дотерује, кити, гизделин, фићфирић. — Послаше са оближње станице на колима нешто господе, мед којом бијаше неколико салонских кицоша. Леск. Ј. Нисам никад био неки КиЦОШI ... аЛи некако сV се жене леnИЛе ; мене. Андр. И. 2. избирач, пробирач. — А ћата није био избирач или кицош: примао је и у натури. Срем. 3. покр. аrр. врста граха, пасуља. Рј. А.