ки̏чнути
кичнути
Лема
кичнути
Извор
том 2, стр. 715, редослед 9
- —
гурнути, ударити ногом; исп. кишнути.
— Жали што му мозак није нога, да ту баналност језичну њиме кичне. Шим. .
Изворни текст (OCR)
ки̏чнути, -не̄м сврш. гурнути, ударити ногом; исп. кишнути. — Жали што му мозак није нога, да ту баналност језичну њиме кичне. Шим. .