Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кѝјавица

жтом 2, стр. 702

кѝјавица

кијавица

Лема

кијавица

Варијанте

ки̏јавица

Извор

том 2, стр. 702, редослед 5

  1. 1.

    = кихавица назеб или упала слузокоже у носу која изазива кијање, хуњавица.

    — Ни кихнути нисам смио, премда сам имао кијавицу.
    Шен.
    Напопала ме љута кијавица.
    Богд.
  2. 2.

    = кихавица биљка из пор. каћуна од које се кија Aclillea ptarnica. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаникапор. — породица, породично
  3. 3.

    невреме кад пада густ снег и пуше, дува јак ветар; исп. кијамет (2б).

    исп. — испореди
    — Кијавица на двору велика.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
кѝјавица и ки̏јавица ж 1. = кихавица назеб или упала слузокоже у носу која изазива кијање, хуњавица. — Ни кихнути нисам смио, премда сам имао кијавицу. Шен. Напопала ме љута кијавица. Богд. 2. бот. = кихавица биљка из пор. каћуна од које се кија Aclillea ptarnica. Сим. Реч. 3. невреме кад пада густ снег и пуше, дува јак ветар; исп. кијамет (2б). — Кијавица на двору велика. Рј. А.