кија́мет
кијамет
Лема
кијамет
Етимологија
Turkish
Извор
том 2, стр. 702, редослед 8
- 1.
судњи дан, смак света
— Власи раја уши уздигнули, Алаха ми и браде свечеве, дошао је вакат кијамету.
- 2.а.
несрећа, пропаст.
— Али ратаровом је свецу тешко, јер ратар не зна за другог него њега, па каки год кијамет, а он своме свецу: Помози ...
Могаше ... бити тихим гледаоцем и нијемим свједоком тоrа ... кијамета.
- 2.б.
невреме, непогода, велика олуја, снежна мећава.
— У кафани тишина ... А напољу један кијамет.
Све се земља тресе ... брда и пећина одјекујV, ко̄ да ће кијамет.
- 2.в.
узбуна, метеж. —. А јесте ли нашли мајку?
— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа!
- 3.
велико мноштво.
— Бејаше у ње пресвлакача с кијамет мањих и већих закрnа.
Те су истине помијешане кијаметом протусловља.
- 4.
несхватљива ствар, заврзлама.
— Они адвокати и суци говоре некакве њихове ријечи, некакве апеланције, акте и некакве чудне кијамете, што их никад чуо нијесам. Ћор.р̀ае ч ажизм-
- 45.
Речник српскохрватскога књижевног језика, 1
Изворни текст (OCR)
кија́мет м тур. 1. судњи дан, смак света. — Власи раја уши уздигнули, Алаха ми и браде свечеве, дошао је вакат кијамету. НП Вук. 2. а. несрећа, пропаст. — Али ратаровом је свецу тешко, јер ратар не зна за другог него њега, па каки год кијамет, а он своме свецу: Помози ... Вес. Могаше ... бити тихим гледаоцем и нијемим свједоком тоrа ... кијамета. Јурк. б. невреме, непогода, велика олуја, снежна мећава. — У кафани тишина ... А напољу један кијамет. Срем. Све се земља тресе ... брда и пећина одјекујV, ко̄ да ће кијамет. Куш. в. узбуна, метеж. —. А јесте ли нашли мајку? — Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа! Нуш. 3. велико мноштво. — Бејаше у ње пресвлакача с кијамет мањих и већих закрnа. Шапч. Те су истине помијешане кијаметом протусловља. Матош. 4. несхватљива ствар, заврзлама. — Они адвокати и суци говоре некакве њихове ријечи, некакве апеланције, акте и некакве чудне кијамете, што их никад чуо нијесам. Ћор.р̀ае ч ажизм- 45 Речник српскохрватскога књижевног језика, 1