ки́јати

кијати

Лема

кијати

Извор

том 2, стр. 702, редослед 15

1.
= кихати 1 испуштати удахнути зрак, ваздух ногло и с праском кроз нос, а често и кроз уста због надражења слузокоже у носу.
с — средњи род
— Кија од барута, као да си му ноздрве чемериком напунио.
Јакш. Ђ.
2.
фиг. скупо плаћати што, бити казсњен зо́ог чега.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу

Изворни текст (OCR)

ки́јати?, ки̑ја̄м несврш. = кихати 1. испуштати удахнути зрак, ваздух ногло и с праском кроз нос, а често и кроз уста због надражења слузокоже у носу. — Кија од барута, као да си му ноздрве чемериком напунио. Јакш. Ђ. 2. фиг. скупо плаћати што, бити казсњен зо́ог чега.